Почетна » За родитеље » Припремни предшколски програм » Припремни предшколски програм

Најновије објаве

  • 2341
  • 2333
  • 2326
  • 2321
  • 2317

Наша Фејсбук страница

Припремни предшколски програм

 
Програм припреме деце за школу представља систем активности и садржаја, као и посебних методичких поступака којима треба да се постигну интелектуална, социјална, емоционална и мотивациона готовост за оно што их очекује у школи, уз развој сазнајних интересовања потребних за школски начин учења. Овај програм је саставни део Општих основа предшколског програма из кога је издвојен с обзиром да је законом предвиђено његово обавезно остваривање са шестогодишњом децом. Отуда се неки од циљева и активности које садржи Модел Б Основа програма припреме деце за школу налазе и у Општим основама предшколског програма намењеним млађим узрастима, али се остварују на нивоу који је прилагођен њиховим могућностима и потребама. На тај начин се, колико је могуће, успоставља и одржава континуитет у раду са предшколском децом разних узраста, водећи рачуна о континуитету са првим разредом основне школе.

Интелектуална припремљеност деце за полазак у школу

Интелектуална припремљеност детета за школску наставу се огледа, пре свега, у његовој жељи и способности да учи, што подразумева поседовање одређеног обима знања и способности да се знања стичу на школски начин. Разумљиво, то захтева и достизање нивоа интелектуалног развоја у границама свога узраста, међутим тај ниво није довољан услов припремљености за школу, као што ни глобални успех на тесту интелигенције, иако има прогностичку вредност, мало каже о низу аспеката од којих се ова припремљеност састоји, због чега може да се покаже непоуздан.

Зрелост у погледу умног развоја (под којим се подразумева интелигенција и когниција) и функција преко којих се он сагледава (мишљења, говора, памћења, маште и емоција) органски је повезана са сазревањем мозга. Поред њихове зрелости, готовост за започињање систематског учења, какво је школско, подразумева:

  1. Развијеност сензорних процеса – осета, опажаја и представа (која се огледа кроз њихову тачност, целовитост и прецизност), познавање еталона за боју, облик, величину и просторне појмове, уз потребан обим чулног искуства.

Формирање система знања и начина долажења до сазнања на чијој ће се основи, у школи, развити одговарајућа сазнајна активност и теоријски начин мишљења, неопходан за усвајање наставног програма:

(а) о живој и неживој природи и друштвеним појавама и односима, уз увиђање оних особина, веза и релација, које су карактеристичне и битне за уочавање ширих законитости које владају у њима;

(б) о начинима истраживања своје околине, активног суделовања у животу и раду своје друштвене средине;

(в) о мисаоним активностима, којима се развијају сазнајне способности и долази до сазнања вредних по себи и применљивих на друге ситуације.

Будући да је од обима знања, са којима дете полази у школу, још важнији њихов квалитет, више пажње треба поклонити усвајању начина организације и систематизације упознатих чињеница, осмишљавању веза међу њима, односно, уопштавању и трансферу онога што се сазнало, као и начина на које се може са њиме поступати. Квалитет знања се огледа у тачности и структурираности представа које дете има о околној стварности; пуноћи, садржају и изграђености елементарних појмова које је стекло; његовој способности да се сразмерно самостално служи стеченим знањима у решавању разних врста проблема; као и систематизованости сазнања, која се огледа, пре свега, у способности да открива и увиђа суштинске функционалне, просторно-временске и узрочно-последичне везе међу предметима и појавама.

3.Развијену и стабилну жељу за сазнањем и формирану навику бављења умном делатношћу (која представља и својеврсно задовољство), уз развијене способности за вршење умних операција – систематског посматрања и испитивања предмета и појава, анализе и синтезе, поређења, класификовања, серијације са евалуацијом, нумеричке конструкције (скупови и бројеви) и конзервације, структурирања простора (положаји, правци, облици и др.), структуирања времена (секвенце, протицање), уопштавања, као и закључивања на основу закљученог.

4.Развијеност сазнајних процеса:

(а) спремности да се прихвати задатак који поставља одрасли, разуме упутство које он дâ и поступи према њему, уложивши одређен напор, сналажљивост и упорност;

(б) способности да се репродукује запажено захваљујући намерној пажњи;

(в) умења да се самостално постави и конкретизује циљ активности, изаберу начини и средства за његово постизање, предвиде последице њиховог коришћења, концентрише на постизање жељеног резултата, анализира достигнути резултат и извуче поука из њега, као и да се на тај начин стечено искуство може примењивати у новим условима.

5.Способност детета да се продуктивно и сразмерно дуго бави умним радом уз економичан утрошак снаге и нервно-физиолошки замор, као гаранцију успешног прилагођавања школским захтевима и савладавања наставног програма, и превентиву од претераног замарања у току наставе.

Сматра се да је дете, које полази у школу, припремљено за учествовање у наставном процесу, ако је способно да се активно, без застоја, бави око 30 минута неком активношћу, која је сразмерно напорна и садржајна, као и да при томе не покаже израженије знаке физиолошког замора.

6.Поседовање неких специјалних способности и вештина потребних у школи, као што је разумевање значења симбола, гласовна анализа састава речи, оријентисање у простору, поседовање елементарних математичких појмова, увежбаност руке за писање и сл.

Треба нагласити да специјална интелектуална припрема, о којој је овде реч, не сме да се сведе на стицање одређених знања и вештина, колико год они били потребни на почетку школовања, већ се првенствено састоји у општем развоју сазнајних интереса и умних способности детет, како би било у стању да схвати сложеније идеје, ствара хипотезе, резонује логички и математички, доноси сразмерно зреле моралне судове и размењује мишљење са другима, што подразумева и стицање социјалних облика понашања и навика, које ће му помоћи да се брже укључи у нови начин живота, какав је школски.

Узроци недовољне интелектуалне припремљености за школу могу бити врло разноврсни. Код једне деце то је неразвијеност сазнајних интересовања, недовољна способност да се уложи напор и своје деловање потчини неком циљу дуже време, заостајање у когнитивном или социјалном развоју, психичке сметње, некомуникативност итд. Све то указује на неопходност индивидуалног приступа свакоме детету код којег се на најстаријем предшколском узрасту утврди недовољна интелектуална припремљеност за школу, као и благовременог предузимања одговарајућих компензаторских мера за њено отклањање.

Социјална готовост деце за полазак у школу

При крају предшколског детињства долази до промена односа који дете има како према широј друштвеној стварности, тако и према сопственом социјалном искуству. Карактерише га његова интензивна усмереност на социјалне односе међу људима, њихов рад, друштвене мотиве и функције овог рада, у вези са чиме се прикупља и сразмерно богато искуство. Ово искуство представља основу да се код деце појави мотив за бављење нечим што представља озбиљну, друштвено значајну и цењену активност, какву ће представљати школско учење. Управо ова тежња, као и низ способности које представљају социјалну зрелост, има одлучујући значај за готовост детета за школу, а не «техничка умења» (читање и рачунање).

Има схватања да «социо-емоционални развој може да обезбеди много већи домет образовања него учење специфичних вештина и понашања, или чак интелектуалних операција», што значи да «ако су деца радознала, сналажљива, самопоуздана, способна да размењују мишљење са другом децом и одраслимаона ће бити спремна да наставе да уче и изван учионице и током каснијег живота».

У сваком случају за успешно укључивање у наставни процес, није довољно да дете поседује одређен обим знања, као и да буде спремно за њихово даље усвајање, већ и да буде припремљено за суштинске промене у читавом начину живљења који је имало до тада. Ове промене су непосредно повезане са заузимањем новог положаја у систему друштвених односа, односно, положајем ученика.

Да би промене, о којима је реч, имале повољан исход, оне треба да буду прихваћене од детета као његове сопствене потребе и тежње, односно, да чињеница што постаје ђак, буде за њега показатељ да је напредовало на путу одрастања. За то је потребна и одговарајућа социјална зрелост, као незаобилазан услов за успешан прелазак на школски тип учења. Психички развој детета тече по својим, унутрашњим законитостима, које треба поштовати или се суочити са озбиљним тешкоћама. Отуда, школски начин учења код деце, која нису достигла социјалну зрелост (што је прилично честа појава код шестогодишњака), чак и када формално усвоје норме понашања, какве важе у школи, односно, немају већих проблема у учењу, не значи развојни помак. Међутим, мешање у интимне процесе психичких промена, какве се догађају на прелазу из предшколског у школско детињство, које не узима у обзир узрасне карактеристике деце, ризикује да буде узрок мноштву проблема са трајним негативним последицама.

Као компоненте социјалног развоја и развоја личности, које улазе у састав готовости за полазак у школу, наводе се:

активна тежња детета да пође у школу, да измени дотадашњи начин живљења и стекне имиџ «доброг ученика», жеља да од одраслих научи нешто ново, занимљиво, да стекне нове, боље вештине и начине поступања итд.;

одређена свесност у понашању и деловању: умење детета да усмери своју активност у складу са захтевом или правилом које постави одрасли (у вези са понашањем, са деловањем или учењем); умење да самостално примењује одређене норме и правила у свакодневном животу приликом заједничких или индивидуалних активности (социјално-нормативна усмереност);

емоционална осетљивост детета, способност да осети осећања других људи, разуме расположење друге деце и одраслих изражено путем мимике, гестова, интонације гласа и сл. као и умење да реагује на адекватан начин на расположење људи око себе, да испољава саучешће и жељу да помогне (емоционално-социјална усмереност);

развијеност елементарне самосвести, познавање сопствених могућности, способност за елементарно самооцењивање, за самоконтролу свог понашања и деловања, испољавање самопоштовања, тежња за самоусавршавање, тежња да се уздржи од неправилног понашања – онога које не одобравају одрасли или који изазивају отпор код људи из околине; свесна тежња за пријатељско и садржајно комуницирање са људима.

Наведени ниво социјалног развоја и развоја личности, који представља аспект готовости за школско учење, повезан је са развојем самосталности и иницијативности код детета, са прелазом од спољашњег регулисања његовог понашања, комуникације и деловања, на сразмерно самосталну регулацију, засновану на развоју елемената социјалног мишљења и стицању одговарајућих умења (у области сазнања, комуникације, играња, понашања и др.) као и оспособљавањем за сналажење у животним околностима на основу познавања друштвено значајних моралних захтева.

Полазећи од наведених компоненти социјалног развоја и развоја личности, сматра се да готовост детета за укључивање у систем односа који одређују нов начин живљења, типичан за ученика, подразумева појаву низа карактеристика, везаних за социјални развој, које треба развијати у предшколском узрасту. У њих спадају:

појава активног интересовања деце за школу, за ђачки живот, уз испољавање жеље да постану ученици, мотивисаност да се «буде велики», као и да се учествује у озбиљнијој и одговорнијој делатности;

повећавање субјективног значаја за дете ширег социјалног окружења, тежња за ширењем социјалних контаката у дечјој комуникацији;

квалитативне промене у облицима комуникације предшколске деце са људима око себе, прелаз на изванситуационо-сазнајно и изванситуационо-лично комуницирање – ово друго се сматра за показатељ високе комуникативне готовости за школу;

тежња за самопотврђивање и стицање признања од других људи за своја постигнућа, односно, потреба да се добијају социјалне оцене и признања;

нарастање интересовања за социјалне норме понашања и активности. Прелази се на недовољно свесно коришћење социјално обрађених средстава за регулисање понашања (путем подражавања или захваљујући спољашњем захтеву) на њихову свесну употребу;

формирање општехуманистичке оријентације у понашању, које се огледа у односима са другима и умењу да се схватају њихове тачке гледишта, спремности за сарадњу, међусобно разумевање, испољавање симпатије, као и у емпатији, способности да се разумеју осећања других и реагује на њих на одговарајући начин;

повећавање способности вољног управљања својим понашањем, прелазак са импулсивно-реактивног понашања на свесно усмеравање сопствене активности у складу са нормама понашања; појава елементарне самоконтроле и ауторегулације;

ширење сазнања о друштвеним појавама; стварање основе за усвајање првих систематских сазнања о друштвеној стварности и раду људи; појава тежње да се преузимају одређени друштвени обрасци и улоге.

Наведене особине треба да се јаве у предшколском узрасту, али не путем вештачке акцелерације и захваљујући уношењу елемената школског живота у дечји вртић, него развијањем активности, начина за упознавање околине и изражавање упознатог, типичних за предшколску децу. За то су нарочито погодне игре и све активности у којима има стваралачког изражавања и комуницирања, захваљујући којима ће дете развијати оне квалитете личности и способности, који ће га довести до нивоа потребног за прелазак на школско учење.

Дијагноза нивоа развоја у погледу набројаних особина, преко којих се утврђује социјална зрелост деце за полазак у школу, врши се у погледу:

  1. умења детета да комуницира и активно учествује у заједничким активностима – учењу, игри и раду;
  2. укључености у дечји колектив;
  3. социјалног статуса сваког детета у групи;
  4. карактера међуличних односа;
  5. присуства и степена развоја социјалних мотива у понашању детета;
  6. моралних вредности и вољних квалитета – самосталности, иницијативности, истрајности и организованости;
  7. постојања осећања дужности и одговорности;

8.односа између оцењивања других и оцењивања себе.

Припремна група се разликује од осталих и по атмосфери која влада у њој. Већ сама чињеница да је она, по правилу, сачињена од најстарије деце, утиче на статус њених чланова и начин на који доживљавају себе. Свест о томе да догодине полазе у школу, на посебан начин утиче на слику о себи, интересовања, мотиве и понашање «малих матураната». Новина која предстоји, поред радости какву представља очекивање новог статуса, изазива и забринутост, хоће ли се прилагодити новим условима и захтевима, успешно одговорити на повећане обавезе које он са собом доноси. Отуда је школа све чешћа тема формалних и неформалних разговора са њима и међу њима, а томе се придружују и други систематски поступци који је чине све актуелнијом (посете школи ради њеног упознавања, школска ташна и прибор добијени на поклон, свечаност којом се опраштају од вртића и сл.).

За ову децу је карактеристично да покушавају да нађу неке нове садржаје и активности, другачије комуницирају са вршњацима и одраслима (посебно непознатим) и промена читавог њиховог понашања. Будући да се осећају одраслија, васпитач може да им поставља веће и одговорније задатке. Шире се и њихови социјални контакти, чешће се излази изван вртића и учествује у животу своје друштвене средине (посете позориштима, концертима, музејима, спортским манифестацијама и сл.), а посебно се поклања пажња организованим посетама школи, где упознају школски простор, учитеља и своје будуће другове.

Захваљујући наведеним поступцима, код најстарије предшколске деце се формира позитиван однос према школи, развијају свесни мотиви учења, као и умење и жеља да се припремају за крупну промену која их очекује у погледу критеријума којима ће се вредновати њихово понашање, па и читава личност, када пођу у школу. Они ће се тада повезивати са школским оценама и школским успехом уопште, и то не само у школи, већ и ваншколским круговима, у породици, суседству и међу међу децом са којом се друже.

Емоционална готовост деце за полазак у школу

Хармонични развој свих аспеката личности, посебно интелектуалног и емоционалног аспекта, значи да, поред развијања рационалних својстава детета, проширивања његовог сазнања и унапређивања логичког мишљења, треба обезбедити склад у постизању богатог и разноврсног доживљаја стварности, неговања интуитивног и метафоричког мишљења, односно, оплемењивања осећајне стране његове личности.

Из чињенице да су емоције основни покретач дечјег понашања, ипак не произилази да се у деловању на ово понашање треба ослонити само на њих.

Захтеви, који се постављају деци у том погледу, свакако треба да буду објашњени и рационалним разлозима, међутим, они нису довољни да би их дете прихватило и звршавало. Потребно је да сваки разлог, који му се изнесе, има за њега унутрашњи смисао, да буде лично за њега заинтересовано, што значи да покреће његове емоције исто колико и мишљење.

Емоције имају веома важну оријентациону и регулативну улогу у активностима деце. Мотив активностима даје општу усмереност (коју емоције конкретизују) одражавајући се и на избор њиховог циља, задатака које треба извршити, уочавање препрека њиховом остваривању и др. У сваком случају, поставља се општи захтев да васпитно-образовни рад са децом буде привлачан, занимљив и да покреће њихове емоције, што се постиже полазећи од интересовања и потреба конкретне деце, али не заустављајући се на њима него их и изазивајући разноврсним поступцима. То је, на пример, њихово укључивање у активности, коришћење уметничких дела и средстава масовне комуникације, драмског представљања итд, а посебно игара и игроликих активности.

 

Промене, које се одигравају у личности приликом преласка из предшколског у школско детињство, поред тога што се одражавају на развој морално-вољних квалитета и вредносних оријентација, захватају и читаву структуру емоционалне сфере личности детета. Значајно је да се емоције у великој мери ослобађају ситуационе везаности, бивају уопштене и условљене друштвено посредованим критеријума.

Код деце почиње да се јавља свест о дужности као значајан показатељ опште, а посебно емоционалне зрелости за полазак у школу. Мотиви за извршавање дужности, какве децу чекају у школи, не би требало да буду само субјективно емоционалне природе, већ да имају и друге изворе. Емоције које доминирају у психичком животу и управљају активностима предшколског детета треба да постигну такав развојни ниво, на којем ће да ублаже свој афективни карактер и постану стабилније, до извесне мере регулисане и контролисане. Посебно је у емоционалном погледу важан развој тзв. виших или сложенијих осећања интелектуалног, моралног, естетског и социјалног карактера: радозналости, осећања правде, осећања хармоније, осећања другарства и др. Такође, треба посебно истаћи осећања која управљају друштвеним понашањем. Школски живот и рад од детета захтевају да се укључе у њега, као и разредну заједницу. У њој мора да буде спремно да признаје права других, да их, колико је могуће, што мање нарушава, као и да одлаже задовољавање неких личних жеља. Дете треба да прихвата одређен ред и дисциплину да би могло да живи у заједници…

Допринос емоционалној готовости деце за полазак у школу дају сви поступци којима се негује њихова емоционална култура и прерађују емоције. У њих спада:

подстицање деце да размишљају о себи, својим емоцијама, искуствима, реакцијама и др. уз поређење са другима, што треба да им омогући да боље разумеју и интерпретирају своја расположења, постану свесна шта осећају, открију узроке одређених осећања и упознају начине њиховог испољавања, који погодују њима и особама око њих;

буђење позитивних емоција, радосног расположења, оптимизма, полета и ведрине. Учење и увежбавање техника модификације понашања и контроле начина испољавања емоција, ослобађања од напетости, опуштања и концентрације, уз уклањање емоционалних блокада (стида, страха од неуспеха, од непознатих лица и ситуација);

помоћ деци да развију стратегије за превладавање (а не потискивање) непријатних психичких стања, делећи их са другима и прерађујући их тако да их не гуше и оптерећују. У склопу тога – појачавање толеранције приликом фрустрације, уз спремност да се делује рационално и конструктивно;

оспособљавање деце да се снађу у неочекиваним, за њих болним и застрашујућим искуствима (одлазак у болницу, смрт драге особе, развод родитеља и др.);

пружање прилика деци да екстернализацијом онога што су доживела и осетила, путем причања о томе, ликовног представљања, одигравањем сцене и сл. дођу до његовог реалнијег сагледавања и овладавања ситуацијом која узрокује неки проблем. Екстернализацијом се емоције преносе на рационални план, што помаже деци да постану свесна емоционалних аспеката односа међу људима;

оспособљавање деце да улазе у емоционалне односе са другима уз неговање и продубљивање позитивних емоција (нежности, саосећања, саучешћа и др.). Посебно – развијање емпатије и разумевања шта осећају други људи у непосредном додиру са њима и стављањем на њихово место како би се схватили њихови мотиви, ставови, углови гледања и др;

упознавање начина на које уметници изражавају и преносе емоције, уз разликовање стварних од представљених емоција и распознавање прикривених емоција;

паралелно са упознавањем деце са критеријумима шта је добро, а шта не, потребним за морално расуђивање, развијање одговарајућих осећања, односно, радости и поноса када се уради нешто исправно, што ће постепено постати главни мотив за вршење таквих поступака.

Мотивациона готовост за полазак у школу

Мотивациона готовост, као саставни део психичке готовости детета за полазак у школу, састоји се од његове жеље да учи као и заинтересованости да се бави нечим што га приближава делатности одраслих (због чега је цењеније), што ће му омогућити заузимање нове друштвене улоге. Једноставније речено, ова готовост значи жељу да се буде ђак, иде у школу, као и да се бави оним чиме се баве вршњаци и старија деца. При томе је важно да се ова жеља темељи на реалним представама о ономе што дете очекује у школи, како би се избегли неспоразуми и разочарење оним што затекне у овој институцији, када почне да је похађа.

Појам школе је неодвојив од појма учења, а школско учење се појављује као својеврсна дужност која одређује суштину новог друштвеног положаја детета, о чему сведочи и нови, обично врло привлачан епитет – ученик. Међутим, овај нови положај бива прихваћен само у случају да се доживљава као унутрашња потреба и потврда сопственог развојног напредовања, које ће једног дана довести до пуновредног укључивања у свет одраслих, којем дете непрекидно тежи.

Основни мотив, на основу којег се формира такав однос детета према школи, школском учењу и учитељу, ипак није учење само по себи, с обзиром да и без школе дете располаже многим изворима и могућностима за стицање информација и бављење делатностима, које чак имају одређену предност у његовим очима јер их је сâмо изабрало. Основни мотив је чињеница да постаје ђак, да борави у школи, што му обезбеђује нов положај у друштвеним односима, који је жељен и цењен по друштвеном смислу и угледу који носи са собом. То га мотивише да поставља питања родитељима и васпитачима шта је школа, зашто деца одлазе у њу, шта раде тамо и сл. Осим тога, оно се поноси новим статусом који ће стећи, радује школској ташни и књигама, као и чињеници да ће имати обавезе према којима се одрасли односе са поштовањем. То се испољава у садржајима његових игара, који су често посвећени ономе што је дознало о школи.

Истраживања показују да се код деце, шестогодишњег-седмогодишњег узраста, формира оријентација на школу и учење, која представља интериоризован однос одраслих према њему, као некоме ко је већ постао ђак или ће то бити у непосредној будућности. Овај однос се заправо формира још пре него што дете пође у школу, и саставни је део припреме за школу, која се плански или стихијски обавља у предшколској установи и породици.

Позитиван однос, о којем је реч, формира се постепено. У првој етапи његовог развоја недостаје му оријентација на садржаје учења који дете очекују у школи. Наиме, у првом плану је спољашња, формална страна школског живота, коју деца прво упознају. Иако жели да пође у школу, дете остаје прави предшколац, односно, не јавља се и тежња да нешто битније промени у дотадашњем начину живљења.

Међутим, уколико се мотивација сведе на заузимање нове друштвене улоге и признање које она доноси у околини, а не обухвати и заинтересованост детета да проширује своја сазнања, не може се говорити о правој готовости за школско учење. Може се сматрати да је ова готовост постигнута ако се дете односи према поласку у школу и боравку у њој на позитиван начин, односно, као природном и неопходном догађају у свом животу, прихватајући нужност и потребу учења, што се огледа у читавом његовом понашању. Реч је о другој етапи, у којој се јавља оријентација на садржајне аспекте школске стварности. Међутим, и тада код детета преовлађују социјални мотиви, а не превасходно жеља да се учи на школски начин.

Свакако, одређеније представе о школи и мотивација за школско учење, формираће се тек са поласком детета у њу. Међутим, неке важне претпоставке за то, створене у предшколском детињству, које ће одредити прве кораке детета у настави, могу у великој мери да буду превентива многим тешкоћама и неспоразумима. Међу њима је посебно значајна жеља детета да учи у школи, заснована на реалним представама о њој, као и захтевима, који ће пред њега бити постављени када постане ђак, што ће учинити да његов прелаз у школско детињство буде знатно лакши и безболнији.

Развијање сазнајних интересовања

Дете, које полази у школу, требало би да буде заинтересовано да стиче знања, да учи, и способно за самостално деловање. При томе је пожељно да изражава посебно интересовање за оне типове садржаја, којима ће се посвећивати већа пажња у школи. Оно се развија подстицањем радозналости као тежње да се открива и сазнаје нешто ново, склоности да се постављају питања, да се трага за непознатим, да се одступа од рутинских поступака и утврђених веровања, да се елементи искуства реструктурирају и стављају у нове односе, упућивањем деце да мисле и понашају се на неуобичајен начин и испробавају решења која нису научена од других, као и другим поступцима којима се, поред сазнајних интересовања, развија дечје стваралаштво.

О условима, од којих зависи формирање сазнајних интересовања, утврђено је да интересовање, у свим његовим видовима, и на свим развојним етапама карактеришу три обавезна момента: (1) позитивне емоције у односу на активност; (2) присуство сазнајног аспекта ових емоција, односно радости сазнавања; и (3) присуство непосредног мотива, који полази од саме активности, односно, активност сâма по себи привлачи и подстиче бављење њоме, независно од других мотива (побуда). Други мотиви (дужности, неопходности, послушности) могу да допринесу буђењу и појачавању интересовања, али сâми по себи, не одређују његову суштину.

Од наведена три услова зависи појављивање интересовања, а то значи и интересовања за учење. Према томе, ако сазнајна потреба није развијена код детета, њега неће обрадовати сазнање нечег новог, без чега се неће појавити ни интересовање.

Развијеност сазнајних интересовања, могуће је утврђивати на основу броја и садржаја питања која дете поставља, склоности да из сопствених запажања и искустава извлачи закључке, неких вештина и умења, која се огледају у ономе што деца раде, конструишу, цртају, певају, плешу и др, реакција када у нечему успеју или не успеју (толеранција фрустрације), способности да се усмери и концентрише пажња, жеље и способности да се сарађује са другом децом у откривачким активностима, мотивације да се самостално истражује околна стварност да би се боље упознала, као и спољашњих показатеља радозналости (нпр. код неке деце отворена уста, исплажен језик и сл.).

Задатак васпитача, у односу на дечју радозналост, је њено задовољавање и развијање, као и оспособљавање детета да је самостално задовољава. Међутим, ни у ком погледу или случају, он не треба да је обесхрабрује и гаси, без обзира на то колико се не односи на садржаје које је он испланирао или није у складу са његовим представама о томе шта дете предшколског узраста треба да зна. Знање никада не може бити штетно, већ само његова примена у лоше сврхе или манипулисање полуистинама. Према томе, непознавање чињеница није одбрана од зла, него то може бити само благовремена, потпуна, искрена информација, примерена дечјем схватању и потребама. Ако се ускрати забраном одређене теме, она може у очима детета постати још привлачнија, уз ризик да се оно обавести из заиста лоших извора.

Око захтева за уважавање дечјих интересовања у васпитно-образовном процесу јављају се неспоразуми када се оно схвати као захтев да васпитач пасивно чека самоникло испољавање интересовања. Корен неспоразума лежи у погрешној претпоставци да код деце већ постоје изграђена интересовања, због чега се посао одраслих састоји само у њиховом откривању и задовољавању. При томе се заборавља на потребу да се интересовања буде, стварају и негују, као и да се усмеравају у правцима који имају васпитно-образовну вредност.

Чињеница је да дете, од свог рођења, показује интересовање за свет око себе, односно, да се у његовој природи налазе сазнајни мотиви, међутим, они се неће оптимално развијати сами од себе, већ их треба подржавати, култивисати и усмеравати, да би се формирали у дубоке и трајне сазнајне интересе. То се може постићи захваљујући одређеним условима, у подстицајној средини, и, захваљујући предусретљивости и поступцима одраслих, који омогућавају њихов правилан развој, подстичу их и задовољавају.

Ако би се васпитач одрекао своје активне улоге у процесу развијања дечјих интересовања и зауставио се на њима, то би довело у питање систематичност васпитно-образовног процеса, као и могућност планског остваривања било каквог програма у условима рада у групи, с обзиром да се деца међусобно разликују по много чему, па и ономе што их занима да сазнају. Отуда васпитач у свом раду, поред тога што треба да полази и уважава дечје интересе, мора и да их ствара и каналише. Тако ће утицати на мењање става деце у односу на своје окружење, од пасивног, који само констатује оно што види, или представља обичну љубопитљивост, у активни став, који тежи да га што дубље упозна, користећи при томе сва чула, уносећи промене у постојеће стање, закључујући на основу њих и проверавајући своје закључке, што већ представља когнитивну активност вишег нивоа.

САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ КОЈИМА СЕ ДЕЦА ПРИПРЕМАЈУ ЗА ШКОЛУ

Садржаји и активности којима се деца припремају за школу су сврстани у области васпитно-образовног рада које припремају за савладавање градива појединих наставних предмета у првом разреду основне школе. Област развоја говора повезује се са српским језиком као наставним предметом, развој математичких појмова са математиком, упознавање природне и друштвене средине са светом око нас, телесно васпитање са физичким васпитањем, ликовно васпитање са ликовном културом, а музичко васпитање са музичком културом. Међутим, приликом планирања и програмирања васпитно-образовног рада, програмске садржаје треба што више тематски повезивати и прожимати, како због рационализације, тако и због потребе изграђивања целовитог схватања стварности у којој дете учествује, односно повезивања његовог личног искуства стеченог ван вртића са свим врстама сазнања које стиче у њему.

Поред тематског повезивања садржаја унутар програма припреме деце за школу, треба водити рачуна и о њиховом повезивању са садржајима програма у који су деца била укључена у млађим групама дечјег вртића, а посебно са садржајима који их очекују у основној школи. Однос међу њима успоставља се у складу са спиралним распоредом у коме се исти садржаји постепено проширују и продубљују. Започиње се са најелементарнијим упознавањем појава без намере да се оне целовитије тумаче, прикупљају се искуства о феноменима уз елементарна објашњења њихових узрока у првом плану је често доживљај онога што се упознаје, без улажења у његову суштину. На пример, при упознавању са магнетним појавама, довољно да деца, самостално истражујући, утврде које предмете магнет привлачи, а које не. Геометријске облике је довољно да препознају и именују, од саобраћајних прописа потребно је да упознају оне који су им потребни да би била безбеднија на улици и у возилима. То треба имати на уму када се наиђе на садржаје који су формулисани исто или слично у припремном програму и програму основне школе – то не значи да сеочекује да ће степен и квалитет њихове обраде такође бити исти. Ово је потребно истаћи нарочито имајући у виду да су у Моделу Б Припремног предшколског програма предвиђени васпитно-образовни циљеви и садржаји који су тешко остварљиви у потпуности, чак и у оптималним условима какви су иначе ретки у нашим дечјим вртићима. То је учињено како би васпитачи имали веће могућности да међу њима бирају, разрађујући их и сами, у складу са потребама, могућностима и индивидуалним карактеристикама деце коју припремају за школу. Нереално је очекивати да ће се са свом децом остварити сви програмски циљеви и садржаји, посебно са децом која нису претходно похађала вртић, са децом која ће бити укључена у припремни предшколски програм само пола године и са децом из средина које су ускраћене у социокултурном погледу. Међутим, уз повољне услове живота и рада у вртићу и добру сарадњу са породицом и друштвеном средином, могуће је постићи основне програмске циљеве, бар на елементарном нивоу. То значи да ће деца, захваљујући остваривању предшколског припремног програма, стећи одређена лична искуства и сазнања (бар на интуитивном нивоу) и утемељити способности и личне ставове који ће се затим развијати током читавог школовања, па и живота.

Битно је да сва деца учествују у предвиђеним активностима прикупљајући искуства и развијајући своје способности до нивоа за који су спремна, што значи да се могу очекивати значајне индивидуалне разлике. Ово се односи нарочито на почетно читање и писање као и развој математичких појмова, међутим разлике се могу очекивати и у погледу музичких способности, ликовног израза, физичке спретности и др. Због тога сваком детету треба омогућити да се развија до сопственог оптимума условљеног сазревањем његових функција и другим факторима који делују на учење и развој, водећи рачуна да се код њега створе претпоставке за успешан старт у школу и позитивна мотивација према свему што га тамо очекује.

Области васпитнообразовног рада 

Програм припреме деце за школу је саставни део Општих основа предшколског програма и садржи, поред методичких препорука за његово остваривање, специфичне циљеве васпитно-образовног рада, васпитнообразовне садржаје и активности које се организују са децом годину дана пред полазак у школу.

Програм припреме деце за школу састоји се од области у које су сврстани васпитно-образовни садржаји и активности путем којих се остварују општа и посебна припрема деце за школу. То су:

развој говора (неговање говорне културе, богаћење дечјег речника и неговање граматички правилног говора, вербално изражавање и комуникација, монолошки говор и причање, упознавање са дечјом књижевношћу и говорне игре);

припрема за почетно читање и писање;

развој математичких појмова (положаји у простору, кретање кроз простор, поређење и процењивање, области, линије и тачке, облици, образовање скупова, бројност скупова и временско сазнање);

упознавање природне и друштвене средине (живи свет – животиње, биљке, човек, материјални свет, заштита животне средине, човек као друштвено биће, рад људи, саобраћајно васпитање);

физичко васпитање (физички развој, развој опажања, јачање здравља и одржавање хигијене);

ликовно васпитање (цртање, сликање, пластично обликовање и естетско доживљавање и процењивање);

музичко васпитање (слушање музике, певање, свирање и плесне активности).

РАЗВОЈГОВОРА

Неговање говорне културе

Циљеви

Правилан изговор свих гласова матерњег језика који започиње њиховим исправним уочавањем, затим тачним издвојеним изговарањем, изговарањем у разним положајима у речима (на почетку, на крају и у средини сваке речи) у разним структурама речи (у суседству са разним гласовима иу речима са разним бројем гласова) и у реченицама.

Фонематска перцепција (умење да се одреди место, број и редослед гласова у речи).

Програм припреме деце за школу састоји се од области у које су сврстани васпитно-образовни садржаји и активности путем којих се остварују општа и посебна припрема деце за школу. То су:

развој говора (неговање говорне културе, богаћење дечјег речника и неговање граматички правилног говора, вербално изражавање и комуникација, монолошки говор и причање, упознавање са дечјом књижевношћу и говорне игре);

припрема за почетно читање и писање;

развој математичких појмова (положаји у простору, кретање кроз простор, поређење и процењивање, области, линије и тачке, облици, образовање скупова, бројност скупова и временско сазнање);

упознавање природне и друштвене средине (живи свет – животиње, биљке, човек, материјални свет, заштита животне средине, човек као друштвено биће, рад људи, саобраћајно васпитање);

физичко васпитање (физички развој, развој опажања, јачање здравља и одржавање хигијене);

ликовно васпитање (цртање, сликање, пластично обликовање и естетско доживљавање и процењивање);

музичко васпитање (слушање музике, певање, свирање и плесне активности).

ицама.

Фонематска перцепција (умење да се одреди место, број и редослед гласова у речи)

Запажање тема и ритма говора, гласности и висине гласа, боје и емотивног тона говора. Интонациона изражајност говора (јасан, жив, мелодичан и ритмичан говор уз одговарајући нагласак).

Садржаји и активности

Вежбе артикулације и дисања којима се усавршава уочавање и изговор појединих гласова у речима и речи у реченицама.

Усавршавање дикције и изговора речи у складу са нормама књижевног језика.

Неговање интонацоне изражајности говора са тежњом да говор буде јасан, жив, мелодичан и ритмичан уз одговарајући нагласак.

Богаћење дечјег речника и неговање граматички правилног говора

Циљеви

Познавање значења речи (посебно – општијих појмова, као и назива за боје, облике, величине, просторне и временске односе) уз њихово правилно и активно коришћење у комуникацији.

Вербално изражавање према стандардима граматички правилног говора које се заснива на сразмерно богатом фонду речи и њиховом правилном изговарању.

Формирање речи које означавају множину, деминутива и аугументатива и глагола (у садашњем, прошлом и будућем времену), и њихово повезивање у правилно структуриране, све сложеније реченице.

Садржаји и активности

Проширивање дечјег искуства и појмова чији су називи речи, увећавање лексичког фонда и адекватно коришћење речи у говору.

Богаћење дечјег речника у коме се налазе речи које представљају основни фонд речи матерњег језика, речи које су најпотребније у конкретној средини и речи чији је гласовни састав представљао деци тешкоћу приликом изговора.

Усвајање назива за предмете, речи које означавају особине, квалитете, карактеристике и односе предмета, као и речи које представљају општије појмове. Диференцирање општијих појмова (нпр. кухињски и собни намештај, ваздушни и водени саобраћај и сл.).

Усвајање речи којима се врше поређења у неком својству, неких фолклорних израза, пословица и брзалица уз разумевање значења речи.

Преношење пасивног речника у активни.

Вербално изражавање и комуникација

Циљеви

Способност за коришћење језиком у дијалошком и монолошком облику комуницирања, односно, за усмено изражавање које представља смисаону целину којом се саопштавају сопствене мисли, осећања и жеље на начин схватљив за друге, као и умење да се саслуша сабеседник и разуме шта говори.

Култура говорне комуникације која подразумева пристојно, предусретљиво и љубазно обраћање, као и навику да се говори умереним гласом, да се сабеседник гледа у очи и, уопште, води рачуна о правилима бонтона у говору, држању тела, гестовима и мимици.

Познавање правила употребе језика (кад, шта и како коме рећи) и способност да се варира форма, да се преформулише исказ зависно од саговорника (његове личности, улоге, узраста, искуства итд.) и контекста ситуације (броја особа, времена које стоји на располагању, места, ситуације итд.).

Способност активног учествовања у разговорима на разне теме (о ономе што се десило у прошлости, о плановима за будућност, о актуелним ситуацијама, причама које су деца чула, филмовима, луткарским представама и др.

Садржајииактивности

Комуницирање у разним ситуацијама (у двоје, у мањим и већим групама, пред ширим аудиторијумом), са разним саговорницима (познатим, непознатим, различитих узраста, искуства, порекла, језичке оспособљености и др.) и прилагођавајући комуникацију контексту (водећи рачуна о неким конвенцијама приликом употребе говора (када се, шта, како и коме говори).

Разговори на разне теме, о конкретним ситуацијама и протеклим догађајима, причама које су се деци допале, ТВ емисијама и позоришним комадима, играма и др.

Постављање питања и давање одговора на њих уз дискусије у којима се износе, образлажу и бране сопствени ставови.

Договарање око заједничких акција.

Комуницирање уз помоћ нацртаних порука и симбола, честитки, путем писама (деца диктирају а њихове речи записује васпитач) и телефона.

Невербална комуникација (уз помоћ утврђених знакова, мимике, поза и гестова).

Монолошки говор и причање

Циљеви

Способност препричавања причице, филма, позоришне представе и др. не испуштајући из приче битне моменте, поштујући редослед и логику збивања и чинећи то изражајно, без претераног застајкивања, јасно и разумљиво слушаоцима.

Способност причања по сећању о својим искуствима и преживљавањима,

као и њиховог комбиновања у нове целине на стваралачки начин, што захтева

плаирање онога што ће бити испричано, смишљено повезивање делова приче у целину, као и спремност за активно учествовање у оцењивању и самооцењивању садржине и начина причања.

Способност сразмерно самосталног, садржајног, сликовитог, изражајног, логичног, граматички исправног, систематичног и целовитог причања.

Садржаји и активности

Поступци активне вербализације (превођења речи у активности и обрнуто).

Причање о предметима, појавама и призорима (актуелним – који се налазе пред децом и по сећању).

Причање по серији слика.

Препричавање приче уз помоћ очигледних средстава и без њих.

Упознавањесадечјомкњижевношћу

Циљеви

Способност слушања, разумевања, доживљавања и памћења онога што се чита и прича, а затим и препричавања својим речима уз коришћење књижевних израза.

Способност да се разликује главни јунак књижевног дела («О коме је реч…?»), да се изрази свој однос према њему («Ко ти се свиђа, а ко не свиђа … Зашто?»), и да се уоче нека од изражајних средстава које је користио уметник (карактеристични изрази, епитети, поређења и др.).

Способност запажања и доживљавања звучности, ритмичности и сликовитости песничког говора, као и разумевање поезије, мотивисаност да се памте стихови и изражајно рецитује пред публиком.

Трајно интересовање за књижевно стваралаштв испричано, прочитано или приказано уз помоћ филма, ТВ емисије, радија, позоришне представе и др., као и способност њиховог доживљавања повезано са сопственим искуством и појавама из живота.

Стицање елементарних сазнања о позоришту и драмској уметности уопште (посебно – позориштима лутака и сенки), сазнања о глумцима, као и о ономе што се догађа иза сцене пре представе, за време представе и после ње, из чега треба да проистекне љубав према позоришту и припремљеност за ваљаног гледаоца са однегованим укусом за драмско изражавање.

Садржаји и активности

Упознавање са одабраним текстовима из народне и уметничке књижевности за децу (песама, прича, бајки, басни, загонетки, питалица, брзалица, разбрајалица, бројалица, успаванки, пословица и др.).

Упознавање књижевности и њених твораца путем разних медија.

Разгледање и читање сликовница, књига за децу, дечјих листова уз разговоре о прочитаном, слушаном и гледаном.

Учење стихова и њихово изражајно рецитовање.

Преношење сазнатог и доживљеног захваљујући књижевности у игре драматизације.

Упознавање са радом библиотеке.

Сусрети са писцима.

Посматрање и учествовање у разним врстама драмског представљања књижевних дела, посебно – путем луткарског позоришта.

Говорне игре

Циљеви

Познавање језичких игара (посебно традиционалних), игара загонетања, надмудривања, игара речима, разбрајалица, питалица, доскочица и др.

Способност повезивања уобичајено неповезаних појмова, њиховог комбиновања, као и замишљања и предвиђања одређених збивања.

Способност проналажења оригиналних решења, мноштва идеја и одступања од стандардних образаца у причању, коришћења за то елемената сопственог искуства, али и маштовитих и неочекиваних обрта инспирисаних савременом књижевношћу за децу.

Способност доживљавања лепоте песничке речи и инспирисања њоме у првим покушајима да се нешто изрази на поетски начин.

Смисао за хумор развијан на примерима смешног говора, језичких каламбура, необичних израза и веселих збивања у причама, анегдотама и шалама.

Способност разматрања најразноврснијих могућности које би ланчано произвеле неке значајније промене у стварности (нпр., шта би се десило да људима израсту крила, да увек буде ноћ, да свако има десет браће и сестара…).

Садржаји и активности

Игре гласовима и речима.

Традиционалне језичке игре загонетања, надмудривања, питалице, доскочице, изокретаљке и др.

Састављање исказа допуњавањем започете реченице и састављањем приче од три речи.

Уметање догађаја у познату причу.

Игре римовања и стихотворства.

Грађење нових речи по аналогијама, измишљање нових речи, имена и презимена.

Замишљање и причање «шта би било кад би било…».

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Почетно читање

Циљеви

Мотивисаност да се препознају графички симболи, знаци, поруке и обавештења, као и да се научи да чита.

Припремљеност за учење читања захваљујући развоју фонематске перцепције (способности за гласовну анализу речи ради одређивања од којих су гласова састављене, колико је тих гласова и у каквом су положају у речима) и осталим поступцима које препоручује методика.

Вештина читања развијена до нивоа одређеног могућностима и интересовањима сваког појединог детета.

Садржаји и активности

Откривање корисности усвајања писменог говора на примерима (читање лепих књига, комуникација на даљину, са личностима из прошлости, значај писаних порука и упозорења и сл.).

Препознавање натписа, назива и имена без посебног обраћања пажње на слова од којих се састоје.

Гласовна анализа речи – сагледавање елемената говора (реченице, речи, слогови, гласови), растављање и састављање речи од гласова, одређивање броја гласова од којих се састоје речи.

Разликовање самогласника од сугласника.

Почетно читање у складу са дечјим могућностима.

Почетно писање

Циљеви

Представе о облику, боји, величини и положају у простору предмета, цртежа и знакова.

Способност визуелног процењивања, запажања и именовања ситних детаља, као и репродуковања њиховог изгледа и положаја.

Спретни и покретљиви рука, шака и прсти.

Правилно седење и држање прибора за цртање, сликање и писање.

Сразмерно развијена фина моторика (визуелно усмеравање, вољна контрола и координација између покрета руке, шаке и прстију, две руке и ока и руке) и захваљујући томе вештији, сигурнији и слободнији покрети потребни за исписивање ситних елемената без прекидања и подизања оловке са папира.

Усавршеност покрета за писање вршених у одговарајућој свесци, као и оспособљеност да се свеска користи на одговарајући начин.

Садржаји и активности

Вежбе латерализације, вежбе за овладавање локомоционим и манипулационим покретима.

Вежбе за разгибавање и опуштање руке и шаке, посебно сваког прста и свих прстију.

Правилно држање руке, прстију и положаја тела и руковање прибором за цртање, сликање и писање.

Вежбе за развој фине моторике (визуелног усмеравања, вољне контроле и координације покрета руку и очију).

Вежбе за усавршавање тачности покрета исте врсте какве захтева писање.

Графомоторичке вежбе у одговарајућој свесци.

РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА

Положаји

Циљеви

Способност сагледавања простора у односу на сопствено тело (десно и лево) и положаја појединих делова тела, једних у односу на друге. Такође, способност уочавања разних положаја тела («Стани тако да ти са леве стране буде столица, а испред тебе прозор…») и положаја предмета међу собом («Баци лопту у обруч, стави жетон на сто».).

Способност сагледавања међусобног односа предмета у простору и мењања овог односа у разним активностима (унутра, споља, преко, изнад, испод, иза, поред, на, около, између и сл.).

Способност уочавања релација међу предметима (распоређеним према неком правилу – линијски, у круг, у два реда и сл.) и њиховог представљања на макети, графички или описивање њиховог положаја речима.

Способност распоређивања објеката према одређеном правилу (у низ, у серију по величини или неком другом својству, наизменично једна врста па друга итд.).

Способност уочавања односа целине и делова.

Садржајииактивности

Истраживачке активности у којима деца упознају различите облике кретања и промену положаја предмета при кретању, у односу на неки други предмет, затим различите облике путања и сл.

Стављање у положаје и уочавање положаја тела, положаја предмета у односу на сопствено тело, леве и десне страна тела, положаја (лево од, десно од, испред, иза, изнад, испод, између, унутра, споља).

Кретањекрозпростор

Циљеви

Способност уочавања праваца кретања кроз простор у практичним ситуацијама (приликом сопственог кретања, кретања других, померања играчака, вожње бициклом…).

Способност предвиђања куда ће пасти бачени предмет.

Способност кретања предмета или модела у замишљеним ситуацијама, у тродимензионалном простору, или представљеним на цртежу (напред, назад, лево, десно, право, вијугаво итд.) и уз комбиновање праваца.

Елементарна способност превођења на макету стварног (природног) изгледа терена и распореда објеката на њему.

Садржајииактивности

Кретање ка, иза, преко, кроз, око, поред, испод, изнад, између, упоредо, укрстити се…

Поређење и процењивање

Циљеви

Способност именовања појединих величина поређењем два предмета (већи, мањи, једнаки) или коришћењем трећег предмета као условном мером.

Способност упоређивања величина на основу малих разлика и њихова серијација (по величини, бројности, нијанси и др.).

Разумевање на најелементарнијем нивоу и у практичној примени да, поред условних мера (палац, шака, корак…), постоје и конвенционалне мере (метар, килограм и литар).

Основни појмови о мерењу вредности: цена, трампа, куповина, продаја, плаћање, зајам, дуг и сл.

Садржаји и активности

Поређење по димензијама (велико, мало, веће, мање, више, ниже, дебље, тање, шире, уже, дуже, краће, најдуже и најкраће).

Серијација по димензијама.

Мерење условним мерама (корацима, педљом, штапом и др.) и сазнање шта се мери килограмом, метром и литром.

Области, линије, тачке

Циљеви

Способност обележавања простора линијама (отворени и затворени простори, праве и криве линије, пресек линија). Дељење и трансформисање простора и представљање на макетама.

Способност мењања гледишне тачке у посматрању простора из необичних углова и углова других особа (из жабље, птичје перспективе, како то види сусед који стоји са друге стране, и др.).

Способност елементарне оријентације у простору.

Садржаји и активности

Дељење простора линијама, отворени и затворени простори, праве и криве линије, пресек линија.

Облици

Циљеви

Способност уочавања одређених геометријских предмета у околини (предмети облика лопте, коцке и сл.).

Способност уочавања и разликовања геометријских облика (прво модела, а затим, уз њихово коришћење као еталона, на предметима у околини) уз занемаривање небитних карактеристика предмета.

Способност уочавања и разликовања геометријских фигура (лопте, коцке, круга, четвороугла, троугла и елипсе).

Способност представљања и реконструисања одређених фигура у дводимензионалном и објеката у тродимензионалном простору.

Садржајииактивности

Уочавања облика (фигура) на стварима.

Цртање и моделовање геометријских облика, дводимензионалних (круга, елипсе, троугла, четвороугла – квадрата) и тродимензионалних (лопта, коцка).

 

 

Образовањескупова

Циљеви

Способност уочавања скупова, формирања скупова и утврђивања припадности појединих елемената у скупу.

Елементарни појмови о пресеку скупова, унији скупова, подскуповима, измештању чланова скупа и способност оперисања овим појмовима користећи тродимензионалне предмете. Садржајииактивности

Уопштавање и класификовање према одређеном критеријуму, одређивање критеријума за формирање скупова.

Пресек скупова, унија скупова, подскупови, измештање чланова скупа, проверавање једнакобројности скупова придруживањем.

Бројање и скупови

Циљеви

Способност бројања. Познавање неконвенционалних, а затим и конвенционалних ознака за једноцифрене бројеве, тј. цифре.

Способност успостављања кореспонденције «један према један» уз разне видове придруживања (стављање елемената једног скупа на елементе другог скупа, оптичком кореспонденцијом, разменом «један за један» итд.).

Способност проверавања једнаке бројности скупова придруживањем и успостављања једнаке бројности на разне начине (додавањем нових чланова или измештањем чланова). Поређење бројности скупова придруживањем.

Способност бројања елемената скупова и способност поређења величине скупа на основу познавања сваког броја у бројном низу прве десетице (бројнији и мање бројан скуп).

Способност правилног коришћења математичких симбола за једнако и неједнако.

Овладавање рачунским операцијама сабирања и одузимања у оквиру прве десетице.

Разумевање тј. увиђање да се последњи број, који се помене приликом бројања, односи на укупну количину избројаног, односно да обухвата и све претходно поменуте јединице у низу.

Разумевање разлике између ситуација у којима из једног реда оде троје деце и оде треће дете (разлика између редних и кардиналних бројева).

Способност решавања једноставних математичких проблема на практичноопажајном, а затим и вербалном плану.

Садржаји и активности

Бројање унапред, уназад, од задатог броја, до задатог броја…

Одређивање бројности скупова пребројавањем. Додавање елемената у скупове према задатој бројности скупа. Формирање скупова једнаке бројности (нпр. број деце за столом и број јабука на столу).

Коришћење симбола за једнако и неједнако.

Изједначавање скупова према задатој бројности.

Сабирање и одузимање у оквиру прве десетице.

Уочавање облика цифара, повезивање тачкица као ознака за бројност и цифара, бројање и уписивање избројаног тачкицама и цифрама.

Дељење већих скупова на мање према задатој бројности, успостављање односа међу скуповима зависно од бројности.

Појам пара и нарастајућег умножавања по два.

Новац и рачунање са новцем у оквиру прве десетице.

Серијација и редни бројеви, редно бројање.

Једноставне логичке операције увиђања законитости разних врста поредака међу објектима.

Решавање вербално постављених једноставних логичко-математичких проблема.

Временско сазнање

Циљеви

Способност да се уочава брзина протицања времена на основу ритмичких структура (брзо, споро и сл.) и објективизирање овог протицања повезивањем времена са простором (нпр. колики се простор пређе у одређеном временском интервалу).

Способност сналажења у времену на основу оријентира из свакодневног живота (оброци, спавање, јутро, викенд и сл.), ритмова сопственог тела (куцање срца, дисање, клацкање…) и објективних оријентира (пешчани сат, истицање воде из конзерве, сагоревање свеће).

Способност уочавања и реконструисања временског следа догађаја (јутро, подне, вече, раније, касније, за време) прво у садашњем времену, а затим и у протеклом и будућем (јуче, данас, сутра), као и дана у седмици и годишњих доба.

Уочавање временских односа: симултаности, циклуса и процеса.

Објективно сагледавање временских оријентира захваљујући систематском бележењу симбола за «ведро», «кишно», «ветровито» у календару природе, пратећи временске прилике, захваљујући пешчаном часовнику, мерењу протока времена сагоревањем свеће и сл.

Садржаји и активности

Усмеравање деце на запажање трајања времена у неким природним ситуацијама ради формирања појмова «више времена од», «мање времена од», «исто толико времена», «истовремено» и сл, а затим њихово повезивање са субјективним и објективним оријентирима у времену.

Указивање на временске секвенце и хронолошки след догађаја у животу (нпр. када се шта ради у току дана) као и објективно смењивање интервала (у току седмице и године) повезано са појмовима садашњег, прошлог и будућег времена.

Упућивање на праћење временских збивања и објективније показатеље брзине и протицања времена.

Праћење хронолошког следа догађаја, сагледавања секвенци одређених операција у оквиру дечјег искуства и откривање законитости сукцесије (шта се догађа после чега).

 

Оријентисање у времену према видним обележјима и временским интервалима (од јутра до вечери, у току дана, ноћи, пре подне, у подне, по подне) као основа за уочавање и реконструисање временског следа догађаја (пре, после, сада, раније, касније, за време) прво у садашњем времену, а затим и у протеклом и будућем (данас, јуче, сутра, прекјуче, прекосутра).

Посматрање, уочавање, праћење, бележење и сагледавање временских односа: симултаности (док смо ми у вртићу, мама и тата су на послу), циклуса (жаба носи јаја, излегу се пуноглавци итд. све док не порасту нове жабе) и процеса (рађање, одрастање и старење).

Објективизирање временских оријентира систематским убележавањем симбола о себи, о временским приликама, важнијим збивањима у својој околини у дневник, календар природе и сл.

Прављење породичног стабла уз цртање својих предака и исписивање њихових имена.

УПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ

Живи свет

Циљеви

Разликовање живог од неживог.

Уочавање основних својстава живих бића и животних процеса. Сличности и разлике међу њима у односу на човека.

Познавање разноврсности животних облика и способност примене једноставних критеријума за њихову поделу.

Познавање назива и карактеристика типичних представника појединих биљака и животиња.

Елементарно познавање карактеристика појединих животних заједница (у ливади, бари, реци, мору, шуми, парку, људском насељу).

Садржаји и активности

Откривање и упознавање живог света путем посматрања и експериментисања, поређења онога што је уочено о његовим представницима и уопштавања уоченог, као и поређења између живог и неживог света по њиховим основним карактеристикама.

Упознавање представника најважнијих категорија живог света по општим и посебним карактеристикама (међусобним сличностима и разликама).

Класификовање биљака и животиња по спољашњим и неким битним својствима (спонтане и задате класификације).

Уочавање и тумачење природних појава и њиховог утицаја на живи свет, посебно оних које су повезане са годишњим добима и климатским појавама (временске прилике, шта се догађа са дрвећем, цвећем и другим биљкама, са животињама, птицама, инсектима, као и људима).

Посматрање краткотрајних и дуготрајних процеса и промена који се одигравају у живом свету.

Посматрање представника живог света у њиховој природној средини и уочавање оних карактеристика њиховог изгледа и понашања које се могу повезати са њиховим прилагођавањем условима средина у којима живе.

 

Посматрање представника живог света у специјалним кутцима и гајећи их, уз њихово поређење како би се постепено разликовало оно што је за њих битно од небитног и спорадичног (нпр. биљкама прија светлост и вода, расту из семена, али се разликују по боји цветова, изгледу лишћа, величини и др.).

Посматрање представника живог света у њиховим животним заједницама и откривање начина на које су узајамно повезани, осигуравајући једни другима опстанак, нпр. рибе, пужеви и биљке у акваријуму.

Сакупљање узорака из природе (лишћа, цвећа, плодова, каменчића, гранчица, перја, кућица пужева и шкољки и др.), њихово сређивање према договореним критеријумима и чување као збирке.

Светживотиња

Циљеви

Познавање карактеристичних облика понашања животиња (трчи, плива, лети, скрива се, напада, брани, лови, надмеће се и сл.).

Познавање животних циклуса животиња: рађање, одрастање, размножавање, угинуће.

Познавање животне средине подесне за опстанак појединих врста животиња (нпр. за рибе – вода).

Познавање начина кретања животиња (пузање, скакутање, трчање).

Познавање начина комуницирања међу животињама (сврака, свитац, овца и јагње, како пас обележава свој простор и др.).

Детаљније познавање типичних представника животињског царства (разни инсекти, гуштер, корњача, жаба, миш, зец, птице селице, станарице, пловуше, звери – вук, медвед, лисица, животиње далеких крајева – лав, камила, зебра, слон, бели медвед, фока и др.). Разлике и сличности међу њима.

Разликовање домаћих и дивљих животиња, однос човека према њима, користи од њих, начин старања човека о њима.

Ближе упознавање домаћих животиња (краве, овце, козе, свиње, пса, мачке, коња, затим кокоши, гуске, ћурке, голуба и др.).

Сазнања о кућним љубимцима и начинима бриге о њима (папагај, пас, мачка, канаринац, морско прасе, рибице у акваријуму, итд.).

Садржаји и активности

Посматрање животиња у њиховом амбијенту, које живе у грумену земље, у дворишту, на ливади и у шуми, и њихово препознавање по карактеристичном изгледу, гласовима, траговима и др.

Посматрање животиња у сеоском домаћинству, зоо врту и др., како изгледају, који су им делови тела, карактеристични облици понашања – како се хране, крећу, одмарају, чиме су покривене и др.

Уочавање услова који су потребни представницима појединих врста животиња за живот (нпр. рибама у акваријуму је, поред воде, потребна одговарајућа температура, храна, биљке и др.), који им погодују, као и сличности и разлика које у том погледу постоје међу њима.

Уочавање специфичности у понашању неких животиња, како изгледају, граде гнезда, припремају се за зиму, затим, на пример, начина на који зец трчи, како рода стоји на једној нози, како патка тражи храну у муљу, како кокош позива пилиће када нађе храну, како се голуб удвара и сл.

Посматрање карактеристичних фаза у животу појединих представника животињског света и њихово међусобно поређење у том погледу.

Посматрање развојних циклуса у животињском свету (извођење младих у гнезду, преображај пуноглаваца, лептира и др.).

Посматрање како се поједине животиње старају о својим младунцима.

Детаљније упознавање животиња које деца чешће срећу, а које су по неким својим карактеристикама посебно занимљиве.

Уочавање разлике између домаћих и дивљих животиња и упознавање њихових општих карактеристика и специфичности.

Посматрање човековог старања о домаћим животињама и уочавање користи које има од њих (уз систематизацију, нпр. које дају месо, млеко, јаја и др.).

Практична примена стечених знања о животињама за њихову негу и заштиту, односно, старање о појединим врстама кућних љубимаца и заштита угрожених животиња (у току зиме, птића испалих из гнезда и др.).

Биљни свет

Циљеви

Познавање изгледа и назива основних делова биљака (корен, стабло, лист, цвет, плод и семе).

Познавање неких услова за раст и развој биљака.

Посматрање животног циклуса биљака: од семена до плода.

Разликовање неких представника биљака које слободно расту у природи (пољско цвеће, гљиве, зимзелено и четинарско дрвеће) од биљака које је култивисао човек за своје потребе (житарице, воће, поврће, украсно цвеће).

Елементарно познавање животних заједница у којима расту поједине биљке (на ливади, у шуми, бари, њиви, воћњаку).

Садржаји и активности

Откривање карактеристичних својстава биљака, разликовање растиња по лишћу, цветовима и плодовима, дрвећа по стаблу, лишћу и кори, упознавање биљака карактеристичних за крај у коме деца живе.

Прикупљање узорака препарираних биљака, сушеног и пресованог лишћа, сувих плодова, отисака коре, гранчица и сл. не нарушавајући животну средину.

Посматрање карактеристичних фаза у расту и развоју појединих представника биљног света.

Поређење биљака које слободно расту у природи и оних које култивише човек, уз уочавање користи које има од њих и начина на које их гаји.

Уочавање промена на биљкама у разна годишња доба и разликовање зимзеленог од листопадног дрвећа.

Експериментисање са утицајем влаге, светлости и топлоте на клијање семена, раст и развој биљака.

Старање о појединим представницима биљног света и стицање искуства у том погледу.

 

Човек као припадник живог света

Циљеви

Сазнања о човеку као природном бићу, поређење са животињама и биљкама у погледу биолошких функција.

Познавање основних карактеристика изгледа и грађе човековог тела (кожа, удови, мишићи, кости, коса, чула и др.).

Познавање основних унутрашњих органа и њихових физиолошких функција (куцање срца, дисање, исхрана, варење, крвоток, вршење нужде и др.). Познавање основних карактеристика раста и развоја човека, уз праћење основних показатеља у том погледу (раст косе, ноктију, тежине, висине, снаге и сл.). Мерење условним мерама тежине, висине, температуре, снаге и др.

Познавање услова за живот човека (ваздух, хигијена, храна, заштита од невремена, хладноће и др.).

Познавање основних полних разлика код људи и процеса доношења деце на свет.

Познавање главних фаза човековог живота и њихових карактеристика.

Садржаји и активности

Поређење човека са осталим створењима и уочавање најбитнијих карактеристика (има разум и душу) што га чини одговорним за збивања у својој околини.

Упознавање фаза човековог живота, од зачећа, рођења и детињства до зрелости и старости.

Разликовање повољних од неповољних услова за живот човека и начина на које они делују на њега. Сазнања о томе како се обезбеђују повољни услови.

Представљање на разне начине онога што се сазнало о другим људима, посебно драмским приказивањем и посредством ликовног изражавања.

 

Човек као друштвено биће

Циљеви

Шире, сређеније и зрелије социјално искуство од онога које су деца стекла у породици, које подразумева боље разумевање других људи, њихове делатности и основних друштвених односа у ужој и широј друштвеној заједници у којој одрастају.

Познавање и разумевање друштвених догађаја и друштвеног живота своје средине и, сразмерно могућностима, активно укључивање у њега путем интеракције са вршњацима и одраслима, уз изграђивање задовољавајућег репертоара улога потребних за сналажење у разним друштвеним ситуацијама.

Схватање смисла усклађивања својих жеља и потреба са жељама и потребама других људи и спремност за примање и давање, као и стварање компромиса прихватљивих за обе стране.

Спремност за успостављање вербалне и невербалне комуникације и уљудног контакта са особама из других социјалних и националних структура (непознате деце, деце другог пола, одраслих људи, странаца и др.).

 

Познавање стратегије за решавање интерперсоналних проблема, односно, способност за што самосталније и конструктивније решавање конфликата и спремност за праштање.

Успостављање блиских односа са људима око себе, које карактерише топлина, отвореност и узајамно разумевање и поштовање.

Разумевање породичних односа и родбинских веза и осећање поноса због тога што је дете члан одређене друштвене заједнице (породице, предшколске установе, родног краја, наше земље, али и човечанства).

Свест о припадности култури и традицији свог народа и своје отаџбине, као и о њиховој повезаности са културом и традицијом других народа, њиховим вредностима и достигнућима, уз жељу да се конструктивно сарађује са њима, без обзира на географску удаљеност и разлике у раси, језику, обичајима и др.

Садржаји и активности

Поступци за упознавање нове друштвене средине и другова у вртићу, васпитача и других запослених, као и заједничке акције у којима ће сарађивати и зближити се.

Друштвене игре и активности које укључују посматрање ствари и расуђивање, не само из сопствене, него и перспективе других људи.

Поступци који доводе до увиђања сличности и разлика између себе и друге деце, као и уважавања различитости (у погледу језика, обичаја, елемената културе, навика, пола и др.).

Активности које захтевају сарадњу међу децом и међусобно усаглашавање, односно, подразумевају уједињавање снага ради постизања циљева од заједничког интереса.

Разговори на теме шта деца највише воле у вртићу, чега се плаше, шта их љути, како се понашају једна према другој, с киме се најрадије играју, ко им је најбољи друг, с киме се враћају кући, око чега се понекада препиру и сл.

Разговори о породици (њеним члановима, родбинским односима, правилима понашања у кући, кућним свечаностима и лепим догађајима (посебно рођењу новог члана) и др.

Упознавање са основним правилима понашања у вртићу, на улици, у продавници, у позоришту, у цркви, у аутобусу и др. Тумачење правила елементарног бон-тона и увежбавање понашања према овим правилима.

Подражавање животних ситуација у којима деца уче и испробавају разне друштвене улоге у којима учествују и у којима ће учествовати (улоге заповедања и слушања, старијих и млађих, улоге детета, брата, унука, рођака, суседа, продавца, купца, васпитача, саобраћајног полицајца, возача и др.).

Присуствовање и учествовање, према својим могућностима, у разним друштвеним манифестацијама, прославама, поселима, карневалима, слетовима, такмичењима, добротворним акцијама, служби Божјој и др. уз укључивање и дечјих родитеља тамо где је то могуће.

Упознавање са начинима живљења у разним крајевима наше земље и неким народним обичајима, веровањима, традиционалним играма и ритуалима уз елементарно објашњавање њиховог значаја. Учествовање у њима (нпр. маскирање у «белој недељи», «испраћај зиме», бојење и разбијање јаја за Васкрс, Врбица, Материце, Очеви, Детињци и др.).

 

Упознавање живота, неких обичаја и веровања других народа и наглашавање потребе толерантног односа и међусобног уважавања.

Посете деци у другим срединама (градској и сеоској), стицање пријатеља изван установе, успостављање веза са децом света (преко дописивања, учествовања у конкурсима и изложбама, у заједничким акцијама и др.).

Упознавање са грбом, заставом и химном наше земље, уз изграђивање поштовања према ономе што симболишу.

Рад људи Циљеви Оспособљавање деце да се у што већој мери самостално брину о себи, облаче, хране, одржавају телесну хигијену и др.

Оспособљеност за непосредно учествовање у животу и раду одраслих према дечјим могућностима, за извршавање конкретних задатака који захтевају одређен степен развијености вештина и навика.

Руковање техничким уређајима (средствима, апаратима и инструментима) доступним деци, како би се сналазила у средини којом се све више управља на посредан начин (притиском на дугме или тастер, читањем података са индикатора, даљинским управљачем и сл.).

Доживљавање вредности, лепоте и смисла људског рада, упознавање неких основних принципа савремене производње, схватање повезаности рада једних људи са радом других људи и допринос свакога од њих животу заједнице.

Предан однос према елементарним радним задацима, спремност да се улаже труд у оно што се ради и то доведе до краја, сналажљивост, предузимљивост, истрајност, спретност, самосталност, одговорност и спремност за сарадњу.

Јачање дечјег поверења у сопствене снаге као мотива за даље напоре с обзиром да резултат или производ њиховог рада имају употребну вредност, посебно за друге људе.

Поседовање основних знања о неговању украсног биља, раду у башти, старању о кућним љубимцима, као и бризи о животињама када их угрози зима.

Елементарно познавање својстава материјала ради њиховог одговарајућег коришћења и способност правилног руковања алатима и приборима прилагођеним и доступним деци, нпр. чекићем, маказама, лопатицом и др. уз вођење рачуна о њиховој сигурности.

Вештина прављења најједноставнијих играчака и употребних предмета од разних врста материјала, као и вршења ситних оправки на играчкама, књигама и др.

Познавање неких основних радних процеса које обављају људи у предшколској установи и школи, као и функција професија људи са којима се срећу (шофер, учитељ, лекар, продавац и др.).

Познавање институција у близини предшколске установе, њихове функције, организације и правила понашања у њима (школа, здравствена станица, апотека, самоуслуга, библиотека и др.).

Елементарна сазнања о институцијама од друштвеног значаја, њиховој намени, организацији, људима који раде у њима, начину коришћења њихових услуга, специфичном понашању које се захтева у њима и сл. (пијаца, пошта, аутобуска и железничка станица, болница, црква, музеј и др.).

Целовитије познавање неких радних циклуса (производња хлеба, кување ручка, прање веша и сл.).

Спремност да се радно ангажује у складу са дечјим могућностима у акцијама од ширег значаја за очување животне средине, уређењу амбијента у коме се деца крећу, добровољним и добротворним акцијама и др.

Садржаји и активности

Поступци којима се деца осамостаљују у одевању, обувању, неговању личне хигијене, одржавању реда у просторијама у којима бораве и сл.

Помагање одраслима у вршењу једноставних послова доступних деци.

Поступци којима се деца оспособљавају за руковање једноставним алатима, приборима, инструментима и апаратима, водећи рачуна о њиховој сигурности.

Упознавање са неопходношћу и значајем људског рада, функцијама и вредностима његових продуката, ради буђења поштовања према радним људима и мотива за укључивање у радне процесе.

Прављење најједноставнијих употребних предмета и оправљање оштећених, на нивоу доступном деци.

Упознавање установа и професија значајних за средину у којој деца живе, њиховим посећивањем, кроз сусрете и на друге начине на основу којих ће се код деце градити исправни појмови о њима.

Посете сеоском газдинству, ликовном атељеу, занатској радњи и сл. ради упознавања процеса рада у њима и њихових производа.

Учествовање у друштвеним акцијама значајним за средину у којој бораве деца, сразмерно њиховим интересовањима и могућностима.

Заштита животне средине

Циљеви

Сазнања о заједничким стаништима одређених биљака и животиња у башти, ливади, шуми, парку, бари и др. и њиховој повезаности у «ланце исхране». Свест о погубним последицама прекидања ових «ланаца» и значају равнотеже у животној заједници.

Појам прилагођавања живих бића животним условима изграђен на једноставним примерима.

Сазнања о улогама које поједине биљке и животиње имају у човековом животу и старању човека о њима којим доприноси њиховом опстанку и развоју.

Сазнања о начинима на које човек утиче на животну средину и њиховим последицама.

Сазнања о начинима на које се човек ослобађа од отпадака и њиховим последицама по квалитет животне средине.

Сазнања о начинима загађивања воде, земљишта и ваздуха, и поступцима на које се загађење смањује или избегава.

Свест о користима које човек има од шума и начинима да се оне очувају и обнове.

 

Сазнања о буци као еколошком проблему и начинима да се он разреши.

Познавање могућности да сваки појединац допринесе очувању животне средине и елементарно разумевање еколошке поруке: «Мислити глобално, деловати локално».

Сазнања о неким начинима да се спречи расипање топлотне и електричне енергије, драгоцене пијаће воде, хране, одеће, новца и др. односно, да се они рационално троше.

Познавање неких начина на које деца могу помоћи угроженим биљкама и животињама.

Развој поштовања и љубави према свему живом, природи и њеном Творцу, уз мотив да се она чува и унапређује.

Свест о потреби исхране квалитетном храном, одевања тканинама природног порекла, коришћења исправне воде, боравак на свежем ваздуху и сл.

Садржаји и активности

Испитивање живог света у жбуну, испод камена, у поточићу, барици и сл.

Уочавање прилагођености живих бића животним условима, клими, окружењу, потенцијалним непријатељима и др. да би опстала као врста.

Разговори о значају биљака и животиња за човека и о човековим могућностима да допринесе њиховом опстанку и развоју.

Разматрање начина на које човек изазива промене на својој планети, посебно у природи (сеча шума, исушивање мочвара, лов и др.).

Уочавање промена које настају човековим деловањем на живи и неживи свет, разлога овог деловања и његових последица.

Сагледавање начина на које се људи ослобађају отпадака и њихових ефеката, уз указивање који су од њих најповољнији за очување и обнављање животне средине.

Уочавање главних загађивача воде, земљишта и ваздуха, као и последица њиховог деловања.

Упознавање правила понашања којима се штите шуме и њихови становници. Сађење биљака и дрвећа уз помоћ одраслих.

Организовање «фотосафарија» у природи ради посматрања животиња.

Остављање птицама зими хране, а лети воде.

Посматрање како се човек брине о животињама на сеоском газдинству.

Упознавање деце са локалном еколошком проблематиком у месту и окружењу у коме живе.

Учествовање деце у народним обичајима који изражавају однос према природи.

Организовање «еколошких патрола».

Посете музејима и разним збиркама у којима се може више сазнати о историјату места у коме деца живе и карактеристикама природе.

Повезивање онога што се запажа у свом окружењу или на излету са сликама у књигама, шемама и макетама, као и његово ликовно представљање.

 Материјални свет

Циљеви

Откривање неких особина воде на основу којих деца могу да наслуте да се количина нечега не мења заједно са обликом. На пример, количина воде остаје иста иако јој се мења облик зависно од суда у коме се налази.

Искуствено упознавање једноставнијих физичких законитости и могућност коришћења тог знања како би се сличне појаве поновиле кроз оглед (понашање предмета на косој површини, затим при слободном паду, клизању, котрљању, при кретању предмета по различитим површинама, глатким и храпавим…). Разликовање непосредно датог од могућег и предвиђање последица својих чинова.

Откривање разлика између природних појава (сунца, ветра, облака, водотокова, ватре и др.) и живих бића.

Откривање и разликовање разних врста материјала и њихових својстава (природни материјали – вода, снег, лед, песак, глина, камење итд., и вештачки материјали – метал, стакло, хартија, скај итд.).

Искуствено упознавање неких основних својстава материјала (топљивост, растворљивост, проводљивост топлоте, промена агрегатног стања, тврдоћа, савитљивост, еластичност, променљивост под спољашњим утицајима и др.).

Познавање предмета из свакодневне употребе (играчке, алати и прибори, разни уређаји) и њихових карактеристика (од чега су и како направљени и како се користе).

Елементарна сазнања о природним појавама које описују и проучавају поједине науке и научне дисциплине:

Астрономија (Земља, Месец, Сунце и звезде).

Географија (типови предела – низије, планински предео, приморје и др, водени токови, путеви и саобраћајнице, природна добра и туристичке атракције, посебно у крају у коме деца живе).

Метеорологија (ветар, кишни облаци, магла, снег, град, облачно је, сунчано и сл.). Знаци по којима се може предсказати време.

Увиђање повезаности између различитих појава (временске прилике, облачење људи, понашање животиња и биљака, промене на воденим површинама и др.).

Карактеристике појединих годишњих доба (временске прилике, понашање животиња и биљака, шта раде људи – посебно сељаци, шта раде деца, карактеристични сезонски спортови и сл.).

Магнетизам и електрицитет (игре магнетом и једноставни огледи безопасним електроприбором).

Огледи који се односе на трење, отпор ваздуха, полуге, слободно падање тела, инерцију и сл.

Механичке појаве у вези са кретањем, брзином, силом притиска, равнотежом и др. уочене захваљујући огледима.

Оптика (својства и понашање светлости, боје, сочива, огледала и др.).

Акустика (искуства са звуцима разног порекла и интензитета).

Информатика (нека основна сазнања чему служе компјутери, а по могућности и елементарно упознавање са њиховим коришћењем).

Садржаји и активности

Слободно руковање стварима (без намере да се тиме нешто постигне осим да се упознају њихова својства).

Запажање предмета и појава, као и промена које се одигравају на њима захваљујући деловању на њих, откривајући тако скривене особине и односе који би иначе остали непознати.

Стварање сопствених претпоставки и објашњења запажених појава уз покушаје да се она примене и провери се њихова исправност преко последица својих поступака.

Испитивање своје околине у којем су на елементарном нивоу антиципирани елементи научног откривања истине: посматрање, постављање хипотезе, предвиђање, експериментисање, проверавање и процењивање резултата, доказивање одређених ставова и закључака и сл.

Узроковање одређених појава по својој вољи, али узимајући у обзир физичке законитости које не зависе од дечје воље, чиме се упознају узрочнопоследични односи.

Уочавање узрочно-последичних веза које постоје и делују у средини у којој се деца крећу (нпр. хладно је – барице се леде и др.).

Предвиђање последица извршених радњи и запажених појава на основу познавања законитости физичког света откривених посматрањем и експериментисањем, процењивање вероватноће да ће се предвиђено остварити и проверавање предвиђеног у пракси.

Експлоративне игре, посматрање, експериментисање, анализирање и тумачење појава из разних наука (астрономије, географије, метеорологије, физике, хемије, механике, оптике, акустике, информатике и др.) ради увиђања појава које владају у њима на елементарном нивоу.

Саобраћајно васпитање

Циљеви

Знање своје кућне адресе, адресе дечјег вртића и карактеристика саобраћаја на релацији кућа – вртић.

Познавање локација на којима је играње безбедно и дозвољено и локација на којима се не сме играти.

Разликовање тротоара, плочника којим се крећу пешаци од коловоза, друма, шина… куда се крећу возила.

Познавање разлога због којих је потребно прилагођено и опрезно кретање на улици уз поштовање саобраћајних правила.

Познавање правила која важе за кретање пешака у саобраћају, посебно – правила која важе за децу. Где се сме прелазити улица и како се то чини.

Познавање значења појединих саобраћајних знакова («пешачки прелаз», «пази ауто», «паркинг», «пази деца», «болница», «телефон» и сл.).

Познавање улоге семафора у кретању пешака и возила, као и правила понашања на раскрсници.

Познавање улоге саобраћајног полицајца у регулисању саобраћаја.

Разликовање врста возила у копненом, ваздушном и воденом саобраћају.

Познавање правила понашања путника (посебно – деце) у возилима градског саобраћаја и путничким аутомобилима.

Садржаји и активности

Увежбавање способности брзе и тачне оријентације у простору, заустављања, дељења пажње, ходања и трчања у различитом темпу и ритму уз мењање правца.

Увежбавање слушне пажње ради разликовања порекла, удаљености и правца из којег долази звук, као и процењивања удаљености возила.

Упознавање боја, изгледа и значења појединих саобраћајних знакова.

Упознавање карактеристика саобраћајних ситуација у којима се деца крећу, где се сме играти, санкати, безбедно кретати.

Коментарисање саобраћајних згода и незгода из живота, из филмова, прича, позоришних комада и сл.

Систематско посматрање саобраћаја на улици: каква се возила крећу, како се понашају у једносмерној и двосмерној улици, на раскрсници, семафору, обележеном и необележеном пешачком прелазу, паркингу, аутобуској, трамвајској станици и др.

Посматрање рада саобраћајног полицајца и разговор са њим.

Посматрање саобраћајних ситуација на макети и представљених на слици.

Драматизација саобраћајних ситуација и њихово представљање на саобраћајном полигону.

Увежбавање правила понашања приликом шетње на улици.

Увежбавање понашања кроз игролике активности на «железничкој» и «аутобуској станици», у «возилу градског саобраћаја» и «путничком аутомобилу», као и улога «шофера», «кондуктера» и «путника».

Вежбе осамостаљивања у саобраћају (одлазак деце до неког места у близини, до парка, куће, школе, у којем одрасли имају само контролну улогу, водећи рачуна о безбедности). Разговори о искуствима стеченим захваљујући овим активностима.

 

ФИЗИЧКОВАСПИТАЊЕ

Физички развој

Циљеви

Здраво, физички добро и складно развијено дете.

Упознавање сопственог тела, његовог изгледа и шеме.

Развој латерализације.

Одржавање нормалног стања апарата за кретање, посебно зглобова, веза и мишића, што се одражава у њиховој снази и покретљивости.

Свестрани развој моторике, односно, формирање и учвршћивање способности овладавања простором кроз кретање у њему, које је координирано, складно, грациозно, уравнотежено и ритмично.

Развој психофизичких способности: брзине, окретности, гипкости, снаге, издржљивости, прецизности и др.

 

Слободно, ефикасно и грациозно владање својом моториком и економичност у трошењу мишићне енергије и снаге.

Развој равнотеже у статичким и динамичким положајима тела.

Развијеност свих мишићних група (трупа, кичме, стомака, ногу, раменог појаса, руку, шаке, прстију, стопала, врата, очију и лица), посебно мишићаопружача.

Оспособљеност за руковање предметима уз помоћ крупних мишићних група.

Овладавање основним локомоторним и манипулационим покретима и усавршавање фине моторике – вољног усмеравања покрета, њихове координације, ритма, снаге, тачности, темпа и размака покрета руке, шаке и прстију, повезано са развојем мишљења и опажања, прецизности, оријентације у простору, концентрације и других способности потребних за стицање графичких и техничких вештина од којих зависи писање.

Јачање дисајне мускулатуре, развој покрета грудног коша, оспособљеност за дубље и ритмичније дисање уз повећавање капацитета плућа.

Правилан развој нервног система.

Припремљеност за услове живота и рада који дете очекује у школи.

Садржаји и активности

Активности којима се стиче слика о сопственој телесној шеми.

Природни облици кретања са елементима атлетике – «Труди се, бићеш прав и здрав» (ходање, трчање, скакање, пењање, провлачење, котрљање, одржавање равнотеже приликом кретања, шутирање, ударање и вођење лопте и др.).

Елементарна гимнастика – «Шта моје тело може да уради» – са вежбама за развој телесне спретности (бацање и хватање, бацање котрљањем, гурање, вучење и потискивање, вожња трицикла, тротинета и бицикла, санкање, терање котураљки и клизање, елементарни облици спорта, организовано постављање и кретање).

Вежбе за развој појединих мишићних група (за развој раменог појаса, за развој леђних мишића, за развој трбушних мишића, за развој мишића стопала и ногу и за развој графомоторике).

Игре – «Хајде са мном да играш» (примарне покретне игре, покретне игролике вежбе, тематске покретне игре, такмичарске покретне игре и елементарне спортске игре).

Плесне активности – «Речник покрета» (тематски плесови, плесови уз музичку пратњу, наше народне игре и плесови, плесови других народа и дископлесови).

Развојопажања

Циљеви

Стицање богатог чулног искуства захваљујући коришћењу свих чула у додиру са разноврсним дражима, као основе за развијену перцептивну способност (опажање, процењивање и интерпретацију у светлу сопственог искуства повезаног са друштвеним искуством уобличеним у еталоне).

Формиран флексибилан систем представа које, иако једним делом везане за оно што пружају чула, садрже могућности за генерализацију и трансфер, односно, оперисање менталним сликама онога што је опажено.

Развијене перцептивне способности као предуслов успешног савладавања вештине читања и писања, математике, говора и низа других садржаја који ће бити потребни у каснијем школовању и животу.

Садржајииактивности

Вежбе којима се унапређује функција чулних органа: вида (опажање боја, облика, димензија, конфигурација, положаја и праваца кретања у простору), слуха (опажање јачине звука, правца из кога долази и висине), додира (опажање температуре и препознавање особина материје додиром), мириса (обичних мириса и мириса цвећа, односно, парфемских мириса) и укуса (основних).

Јачање здравља и одржавање хигијене

Циљеви

Развој здравствене културе ради очувања и јачања телесног и менталног здравља.

Правилан раст и развој организма и повећавање његове отпорности према неповољним утицајима савременог начина живота, променама у климатским условима (топлоти, хладноћи, ветру и влази) и према обољењима.

Елементарна сазнања о функционисању органа (о срцу, плућима, крвотоку и утицају телесног вежбања).

Стицање елементарних сазнања о здравственој култури (разумевање основних захтева за чување здравља, као што су свакодневно телесно вежбање, одмор, правилна исхрана и хигијена) као и мотивисаност за њихову примену.

Најелементарнија сазнања о болестима и повредама, као и начинима да се избегну.

Познавање професија које се старају о здрављу људи.

Правилан положај тела приликом седења, стајања, ходања и вршења одређених радњи (нарочито за столом) и предупређивање поремећаја моторике и телесних деформитета (посебно – кичменог стуба и стопала).

Познавање и придржавање правила личне уредности, чистоће и хигијене.

Навика на правилан сан и одмор, правилну и умерену исхрану и регулисање тежине тела.

Садржајииактивности

Телесне активности чије се трајање и интензитет постепено повећавају (јутарња гимнастика, свакодневно вежбање, разне врсте активног одмора).

Свакодневни боравак и кретање на свежем ваздуху.

Покретне игре и шетње на отвореном ваздуху и у природи – «авантуристичке активности» (активности оријентације и сналажења у природи).

Активности којима се доприноси формирању правилног и лепог држања тела.

Вежбе за еластичност кичменог стуба, развој свода стопала и учвршћивање коштано-везивног апарата.

Нега тела и одржавање личне хигијене, посебно лица и руку, ногу и ноктију.

Одржавање хигијене уста (коришћење четкице за зубе), носа (коришћење марамице) и уредности косе (чешљање).

Одржавање чистоће и уредности одеће, обуће и личних ствари, као и хигијене непосредне околине у складу са дечјим могућностима.

Ваздушне купке и вежбе дубљег и правилног дисања кроз нос.

Сунчање у време када је мања опасност од ултравиолетних зрака и уз коришћење одговарајуће заштитне креме.

Правилан сан и одмор, спавање поред отвореног прозора.

Правилна исхрана.

Мерење сопствене тежине и праћење промена у погледу тежине, раста и телесних способности.

Физичке активности – «Како и зашто баш тако раде наши органи» (елементарна сазнања о срцу, плућима, крвотоку и сопственим физичким способностима).

ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ

Цртање

Циљеви

Стицање искуства у представљању разних облика у простору применом различитих врста линија (правих, кривих, дугих, кратких, косих, вијугавих…).

Способност за постизање све сложенијих композиционих решења, од једноставног ређања облика до њиховог скупљања и распршивања по целом формату, уз помоћ разних врста цртаћег прибора.

Маштовитост, која се огледа у богатству детаља на облицима који се цртају.

Способност да се линијом и облицима изразе пропорције, величина и текстура.

Разликовање финеса у дебљини линије.

Способност приказивања фигура људи, животиња, биљака и других објеката са више детаља и изражених карактеристика: у акцији, међусобног односа више фигура, њихово постављање у различите просторе и сразмере, као и изражавање емоционалног односа међу њима.

Способност декоративне примене линије уз постепено повећавање сигурности у потезима, постизање чистих и богатих линија, јасних контура и умења приказивања текстуре линијом.

Садржаји и активности

Коришћење разних врста линија у дефинисању једноставних облика и објеката (линије праве и криве, дуге и кратке, изломљене, вијугаве, спиралне и др.).

Посматрање облика и текстура разних предмета уз анализу њиховог изгледа и представљање уз помоћ цртежа.

Експериментисање са графичким приказивањем (трага се за необичним начинима цртања, црта тачкицама, довршавају се већ започети цртежи и сл.).

Сложенија композициона решења у приказивању линијом. Представљање људске фигуре у различитим просторима.

Цртање животиња, биљака и других објеката.

Декоративно коришћење линије.

Сликање

Циљеви

Осетљивост за боје, њихове нијансе и интензитет.

Способност уочавања боја као својства објеката и њиховог именовања.

Смисао и способност изражавања бојом и бојеном површином, уз употребу најједноставнијих ликовно-сликарских техника.

Богатство боја и облика захваљујући одговарајућим подстицајима (доживљајима, погодним темама, утицају музике, књижевних дела и др.).

Познавање основних сликарских материјала и техника (боја течних, чврстих, начина њиховог наношења и др.).

Способност декоративне употребе боје на начине који су доступни деци.

Садржаји и активности

Експериментисање бојама и начинима њиховог коришћења (отискивањем, размазивањем, утрљавањем, прскањем и др.).

Бојење мањих и већих површина везано за одређене теме.

Мешање боја ради откривања комбинација и нијанси.

Колористичко представљање људи, животиња, биљака и других објеката.

Декоративно коришћење боја сликањем на разним подлогама.

Коришћење боја за израду једноставних плаката, позивница, нацрта за рекламу, стрипова и сл.

 

Пластично обликовање

Циљеви

Смисао за обликовање и грађење волуменом у простору од различитих материјала који се спајају (нрп. кромпир и чачкалице) или обликују прстима (нпр. глина, тесто, пластелин, глинамол и сл.) додавањем или откидањем.

Осетљивост за пластику и простор стечена кроз разне игре и друге конструкторске и градилачке активности пластичним материјалима.

Усвајање техника рада, познавање својстава материјала који се обликује и спретност у коришћењу материјала и алата (нпр. моделирки, маказа, лепка и др.).

Способност анализе облика и текстуре разних објеката како би се они представили са више детаља и израженијим карактеристикама: фигура или групе фигура у покрету, њихово постављање у разне просторе и сразмере, уз изражавање емоционалног односа.

Освајање простора које се огледа кроз постизање вертикалне поставе фигура, стабилних фигура у простору, већу обраду детаља у поступку вајања и др.

Способност обликовања најједноставније декоративне керамике.

Способност прављења макета на основу замишљања или представљањем одређеног простора.

Садржаји и активности

Обликовање уз помоћ теста у боји, песка, глине, пластелина, глинамола и др.

Обликовање од разних природних материјала чији су облици већ донекле оформљени (гранчице, плодови, лишће, кукурузовина, маховина, суве стабљике ливадских биљака и др.).

Обликовање папира разних врста и разним техникама све до «оригами технике» и израде једноставних играчака у техници «папир-машеа».

Обликовање декоративне керамике.

Прављење макета и њихово коришћење за представљање саобраћајних ситуација, једноставних рељефа и др.

Естетско доживљавање и процењивање

Циљеви

Сразмерно самостално и свесно уочавање боја, облика и њиховог склада, реда и мере у природи и продуктима људског стваралаштва и трагање за сопственим начинима хармоничног организовања облика у простору, као и искрено изражавање осећања и идеја путем линија, боја и облика.

Донекле формирани елементарни естетски ставови и доживљаји као почетни корак у комуникацији детета са уметничким делима (без претензије да се достигне ниво објективних судова), као и усвојеност одговарајућих основних појмова и термина (слика, скулптура, цртеж, портрет, мртва природа и сл.).

Донекле формирани елементарни критеријуми за естетско доживљавање уметничких дела, производа ликовног стваралаштва и естетских феномена уопште, што је показатељ визуелне и естетске културе.

Садржајииактивности

Уочавање боја, облика и њиховог склада, реда и мере у природи и продуктима људског стваралаштва.

Украшавање амбијента предшколске установе.

Разговори о ликовним радовима деце.

Разговори о репродукцијама ликовних дела које су створили уметници и традиционалног народног стваралаштва, посебно уметничких дела у сакралним објектима.

Сусрети са ликовним уметницима и посматрање њиховог процеса рада.

 

МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

  1. Слушањемузике

Интересовање за музику, способност њеног пажљивог слушања и доживљавања, уз препуштање атмосфери коју ствара.

Најелементарније познавање музике као културног феномена, музичке традиције и дела савремене музичке уметности, посебно нашег народа и највреднијих остварења светске баштине, приступачних деци и на основу тога трајност интересовања, љубави и поштовања за музичку уметност.

Способност уочавања и разликовања карактера композиције.

 

Познавање занимљивих појединости из живота и стварања појединих композитора.

Садржаји и активности

Слушање вокалних и инструменталних дела из познате културне баштине, поготову дела компонованих за децу.

Слушање различитих музичких жанрова (класична, традиционална, етничка музика…).

Приче о животу и раду великих композитора, аутора омиљених дечјих песама и композиција, певача и инструменталиста.

  1. Певање

Развој гласовних могућности деце кроз развој осећаја за правилно извођење различитих мелодијско-ритмичких структура.

Правилна дикција и артикулација текста приликом извођења песме.

Осећај за прецизно извођење различитих ритмичких структура песама.

Способност индивидуалног певања уз инструменталну пратњу, као и постепеног укључивања у групно (хорско) певање.

Развој музикалности кроз певање.

Садржаји и активности

Певање у оквиру музичких игара или музичких драматизација.

Извођење мелодије песама уз пратњу мелодијског инструмента и ритмичке структуре уз пратњу Орфовог инструментаријума.

Јавна презентација научених текстова на приредбама, концертима и свечаностима.

  1. Свирање

Оспособљавање за коришћење инструмената Орфовог инструментарија са неодређеном висином тона (штапићи, бубњеви, звечке, кастањете, чинеле…) уз сразмерно тачно извођење различитих ритмичких структура.

Постепено оспособљавање за музицирање на инструментима са одређеном висином тона у складу са дечјим интересовањима и могућностима (ксилофони, металофони и др.).

Када за то постоје могућности увођење у музицирање на клавиру.

Развој мануелне спретности потребне за музицирање.

Елементарно музичко описмењавање прилагођено узрасту.

  1. Плесне активности (најчешће се организују повезано са активностима у оквиру телесног и музичког васпитања, посебно ритмике)

Ритмичка прецизност, кординација и култура покрета, њихов склад, лакоћа и слобода у изражавању музичког доживљаја уз сналажење у простору и способност овладавања њиме.

Познавање могућности свог тела као инструмента изражавања покретом, његово правилно држање, грациозност у ходању, изражајни, лепи и складни покрети оплемењени музиком, уз корекцију евентуалних недостатака у том погледу.

 

Способност симултаног играња улоге креатора плесних активности и њиховог гледаоца, приликом чега дете доживљава, изражава, али и процењује своје извођење.

Елементарно познавање и разумевање аутентичног народног мелоса и орског стваралаштва (музике која их прати, покрета, старих народних инструмената, неких обичаја и података везаних за крај у којем деца одрастају и шире) уз мотиве за њихово даље упознавање, сакупљање, чување и популарисање.

Плесне импровизације покретима који подразумевају представљање и подражавање ликова, ситуација и радњи у одређеном ритму, са или без музичке пратње.

Народне и орске игре, као и плесови доступни деци. Плесови у оквиру музичких драматизација, игара пантомиме, приликом прослава и празника, приредби за родитеље и ширу публику и др.

 

 

 

 


Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Часовник

💙💛💜💖💚

Календар

децембар 2021.
П У С Ч П С Н
« сеп    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Временска прогноза

Топола
Uglavnom oblačno.
JJI
Uglavnom oblačno.
13°C
3 m/s
Više prognoze...
 
Scroll Up